Данас је понедељак, 7. септембар, други дан Глобалне недеље молитве. Ове недеље позивамо глобалну цркву у свакој земљи на планети на непрестану молитву. Осећамо Божји позив да се удружимо, а и ви можете да нам се придружите. За више информација о томе како да се придружите посетите веб-страницу Global Week of Prayer.
Ове недеље у апликацији Lectio 365 истражујемо тему Глобалне недеље молитве која је заснована на Филипљанима 2, посебно на 10. стиху: „…Да се на Исусово име савије свако колено.” У току ове недеље размишљаћемо о различитим именима датим Исусу, прокламујући његово име над собом, над нашим заједницама и над нашим државама.
Док смело молимо у Исусово име, ови стихови воде нас, који смо његово краљевско свештенство (1. Петрова 2:9), од прослављања ка деловању. Са места молитве позвани смо да опонашамо нашег краљевског свештеника Исуса кроз понизно служење и несебичну љубав.
Сада док приступам молитви, застајем у тишини, смирујем своје дисање и усредсређујем своја расејана чула на Божју присутност.
Господе Исусе, узвисујем те на највише место. Твоје име је изнад сваког другог имена – сваког владара и поглаварства и силе на небу и на земљи и под земљом.
Данас молимо у Исусово име – да се свако колено поклони и да сваки језик призна да је Исус Господ. Не зато што имамо моћ да то остваримо, већ зато што ти имаш. Не зато што су наши планови довољни, већ зато што је твоја сила безгранична.
Данас бирам да се радујем у Божјој непролазној љубави, придружујући се древној песми хвале читавог Божјег народа речима Псалма 42:8…
Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
Данас размишљам о Исусу као створитељу и као измиритељу свега, кроз ову предивну христолошку химну из Колошана…
Он је слика невидљивога Бога,
Прворођени над свим што је створено.
Јер, њиме је створено све што је
на небесима и на земљи,
видљиво и невидљиво –
било престоли, било господства,
било поглаварства, било власти –
све је кроз њега и за њега створено.
Он је пре свега
и у њему се све држи на окупу.
Он је и Глава телу – Цркви.
Он је Почетак, Прворођени из мртвих,
да у свему буде први.
Јер, Богу се свидело да у њему настани сву пуноћу
и да кроз њега –
успоставивши мир његовом крвљу на крсту –
са собом потпуно помири све,
било на земљи, било на небесима.
Исус није само делимично божанство, нити један од многих путева ка Богу – он је потпуна Божја пунина. Он је узвишен; он је потпуно јединствен, онај у коме се све држи на окупу. Занимљиво је да се фраза „све” у овом кратком одељку користи чак пет пута. Ови стихови нам дају шири увид и приказују читав замах Божје приче: од стварања, преко крста и васкрсења, све до дана коначног откупљења.
Исус је у свему томе. Па ипак, поставаљам себи питање: да ли је Исус присутан у свим областима мог живота?
Исусе, ти ми показујеш како Бог изгледа. Откриваш ми се на начин на који могу да те спознам, видим и разумем. Гледам у тебе и захваљујем ти што имам потпун приступ твом карактеру и твојој природи. Позивам те да будеш део сваког сегмента мог живота.
Господе Исусе, у времену у ком многи настоје да ти нешто додају – било кроз мистична искуства, људску филозофију или верске традиције – позови их да у потпуности разумеју твоју довољност и узвишеност. Молим се сада за своју нацију, тражећи да многи дођу и виде тебе, „слику невидљивог Бога”.
Док се враћам на данашњи одељак, ослушкујем реч или фразу која данас посебно говори мом личном контексту…
Он је слика невидљивога Бога,
Прворођени над свим што је створено.
Јер, њиме је створено све што је
на небесима и на земљи,
видљиво и невидљиво –
било престоли, било господства,
било поглаварства, било власти –
све је кроз њега и за њега створено.
Он је пре свега
и у њему се све држи на окупу.
Он је и Глава телу – Цркви.
Он је Почетак, Прворођени из мртвих,
да у свему буде први.
Јер, Богу се свидело да у њему настани сву пуноћу
и да кроз њега –
успоставивши мир његовом крвљу на крсту –
са собом потпуно помири све,
било на земљи, било на небесима.
Сада одвајам тренутак да размислим о било којој речи или фрази коју ми Свети Дух истиче.
Привлачи ме реч „слика”. Ово је реч у Новом завету која је најближа нашој речи фотографија. Фотографије ми значе више када познајем људе на њима.
Замишљам да имам Божју фотографију. Где бих је ставио? Колико често бих је гледао? Да ли само повремено посматрам ту слику? Да ли је залепљена на мој фрижидер или у мени буди чежњу да будем са оним ко је на њој?
„Слико невидљивог Бога”, данас ти се предајем. Молим се да ми не будеш само далека слика. Дођи и настани се у читавом мом животу.
Док се припремам да ово време молитве наставим и следећег дана, Господ који ме воли у Изласку 6 каже:
Узећу вас да будете мој народ и бићу ваш Бог. Тада ћете знати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог који вас је извео испод египатског јарма.
Оче, помози ми да овај дан живим у пунини,
Да ти будем веран на сваки начин.
Исусе, помози ми да дајем себе другима,
да будем љубазан према свима које срећем.
Душе, дај ми љубави према изгубљенима,
навештајући Христа у свему што чиним и говорим.
Амен.